• састављене од појединачних тачака – пиксела
• сваки пиксел исте величине
• резолуција – број пиксела одређује квалитет слике
У рачунарској графици, растер или битмапа, је структура података представљена у правоугаоној мрежи пиксела, то јест обојених тачака, видљивих помоћу монитора, одштампаних на папиру, или приказаних на неком другом медију. Битмапа је технички одређена ширином и висином лика у пикселима и бројем бита по пикселу (дубина боје, која представља број нијанси које формат може представити).
Растерска графика се користи код фотографија и фото реалистичних ликова. Модерни рачунарски монитори приказују 72 до 130 PPI (ppi – пиксела по инчу, у овим јединицама се исказује резолуција слике која се приказује на екрану монитора), а модерни кориснички штампачи разлучују 2400 DPI или више (dpi – тачака по инчу, у овим јединицама се исказује резолуција слике која се штампа). Резолуција од 150 до 300 пиксела по инчу је сасвим довољна за четворобојну (CMYK) штампу.
Програми за обраду растерске графике, као што су GIMP и Photoshop, базирају се на обради пиксела. Када се лик приказује у програму за обраду растерске графике, лик се креира од милиона пиксела. У своме језгру, програм функционише тако што манипулише сваким посебним пикселом. Већина програма користе RGB шему бојења, али неки дозвољавају и друге шеме бојења као што је CMYK шема бојења.
Основни формати растерских слика
Формат је начин на који је слика снимљена у датотеку. Најчешће кориштени формати растерских фајлова су:
bmp (bitmap)
Један од првих формата слика. У датотеку се складишти свака тачка (пиксел) слике појединачно са одговарајућим бројем бајтова који одређују боју. Нема компресије података, тако да су датотеке, чак и ако садрже слике мале величине, врло велике. Код овако ускладиштених података не губе се подаци о елементима слике.
JPEG (енгл. Joint Photographic Experts Group), је компресовани формат фајлова слика с губицима, изведен из битмапе. Најчешће корићен формат у нормалном раду са сликама. Због скромних меморијских потреба прикладан како за архивирање, тако и за размену путем информационих мрежа или имејлова. Практично сви програми и фото-опрема подржавају овај формат и сви омогућаваују конвертовање (тзв. „извоз“) својих формата у JPG. У ређим случајевима (углавном векторски оријентираних програма) омогућен је извоз у BMP, формат који сваки фотоедитор може конвертовати у JPG.
Значајно вишеструко смањење меморијских потреба темељи се између осталога на искључивању оних нијанси боја којих нема у BMP изворнику. Тиме се практично не губи на квалитету слике, ако се над њом неће изводити накнадне манипулације. Већ промена светлине или контраста смањује богатство нијанси, јер су можда управо нијансе које би биле оптималне, искључене из палете. Корисник приликом конверзије или спремања слике у неким фотоедиторима може бирати степен компресије, тражећи компромис између очувања квалитета и меморијских потреба.
Недостатак формата чине доста изражене неправилности слике, посебно ивичне неправилности и шум, које се на штету оштрине слике и/или богатства нијанси и финих детаља могу умањити замућивањем или применом разних филтара у фотоедиторима. Не подржава транспарентност.
gif (Graphics Interchange Format)
Најчешће се користи на интернет странама за приказ командних дугмади, банера и сл. објеката због оштрине ивица који омогућује. Ограничен је на палету од 256 боја – тако се смањује број података. Низ истих пиксела складишти као један симбол помножен са бројем његових понављања – нема губитака података. У једној gif датотеци може се чувати и више слика, које се могу приказивати у секвенцама налик анимираним филмовима – анимирани gif
PNG (енгл. Portable Network Graphics) је формат за растерске слике који користи компресију без губитка. Смишљен је као побољшање и замена за GIF формат, као формат за који не треба патентирана дозвола (лиценца) за кориштење. PNG подржава:
– слике засноване на палети (с палетом дефинисаном 24 битним RGB бојама),
– слике засноване на грејскали (скали сивих тонова) и
– RGB слике.
PNG је замишљен као графички формат за размену преко интернета, а не за професионалну употребу, тако да не користи другачије шеме боја (као што је CMYK (cyan-magenta-yellow-black)).
Постоје два типа формата:
– png-8, садржи 8 битну информацију о бојама(слично gif-у),
– png-24, садржи 24 битну информацију о бојама(слично jpeg-у).
png-8 не подржава анимацију али подржава транспаретност и то много боље него GIF, док је png-24 је еквивалентан JPEG-у и поседује сличну компресију.
tiff (Тagged Image File Format)
TIFF је стандардни формат за штампање и издавачку индустрију. TIFF фајлови су доста већи од JPEG фајлова и могу да буду компресовани и декомпресовани без губитка квалитета. Многи фотоапарати имају могућност креирања TIFF фајлова али ће вам у том случају бити потребна меморијска картица са много већим капацитетом него када снимате JPEG фајлове.
RAW формат записа фотографије је формат у којем фотоапарат бележи све податке које је забележио и сам дигитални сензор фотоапарата (RAW значи сиров, необрађен). Када вам је потребан највећи могући квалитет који може забележити ваш фотоапарат, снимајте у RAW формату. Nема компресије па ни редукције квалитета слике.
